Равногорски покрет је данас у складу са могућностима, упркос хладном времену, барикадама безбожничке власти, упркос злим језицима који нас сврставаше уз режим, после неколико година без свештеника, одржао молитвени помен Вожду и устаницима у Марићевића јарузи.
У доласку, стицао се утисак као да смо у 1804. години када су се крадом окупљали они који смеју и који нису плаћени, режим је уз своје снаге присиле и репресалија подигао барикаде те је приступ јарузи одакле је почела борба за слободу била могућа – само пешке.
Уз интонирање химне, полагање венаца, свештеници епархије Шумадијске одржали су помен, гуслар и књижевник брат Шаровић пригодним речима држао је слово о времену од Првог устанка до борбе која траје и данашњих дана.
Потпредседник Покрета Драган Аранђеловић потсетио је на ондашњи зулум окупатора Турака али и оних који нам тренутно, ево већ скоро осам деценија узурпирају нашу Отаџбину.
Минутом ћутања Покрет је одао пошту трагично изненада преминулом брату Пеђи Радовићу Лончару молећи Господа да његову душу настани у рајским насељима својим.
Браћа са свих страна пристигла из Равногорског покрета, браће из Шумадијског Равногорског Покрета, Уједињеног Равногорског Покрета, са Цера, Равне Горе, Лајковца, Ваљева, Љубовије, српске Војводине, Љига, Мионице, Обреновца, Крагујевца, Барајева, Београда, Шапца, Деспотовца, Свилајнца гарант су поруке која из Орашца одјекује: Слобода нема цену!
Слободна Краљевина Србија пре свега.
Доле безбожнички и издајнички режими који нашим народом владају од 1945.
Догодине у Краљевини Србији
С вером у Бога,за Краља и Отаџбину
За слободу и част Отаџбине