Да ли смо се икада дубље запитали чији је и какву причу носи споменик крај цркве на Равној Гори?

Споменик је подигао поручник Звонко Вучковић из далеке емиграције, свом ратном саборцу,брату и потчињеном официру, поручнику Крсти Кљајићу,који погибе од руке Љотићевих људи 04.07.1943. године у заседи у селу Горње Црнуће на падинама Рудника,далеко од свог Слуња и родне Славоније.

Мали растом, ватра жива,Кљајић помоћник капетана Вучковића,команданта Првог равногорског корпуса,био је у групи која је прва уз Чичу, у мају месецу дошла на Равну Гору.

Први дошао,заувек остао.

Као што то стихови народне песме кажу ,,ја сам војник мајко равногорског пука, десна ми је мајко одсечена рука” – тако је управо Крста командовао бригадом која је директно налезала на територије око Равне Горе на коју је дошао и на којој је заувек остао да држи вечну стражу.

Руку коју песма помиње,али леву,не десну, Крста је заиста изгубио у нападу на Љиг,1942. године када је рањен од стране љотићеваца који су уз помоћ окупатора овај напад одбили а који су му на крају и дошли главе, кукавичји, из заседе као многим Дражиним официрима међу којим су најпознатији управо наш јунак,Крста Кљајић и мајор Вучко Игњатовић.

Његов гроб, у вероватно вечном одсуству Чичиног гроба,због све своје симболике,локације, јунаштва и пожртвовања које је везано за Крстино име и треба да буде место саборовања, окупљања нових генерација да буде темељ нове борбе која почива на старим добро знаним коренима и идеалима. Вечна слава и хвала, неправедно заборављеном, једном од првих 26 – поручнику Крсти Кљајићу!