,,Гоњени пред удруженим четвороструким непријатељем, гладни, голи, боси и ненаоружани, спотицали смо се и падали. Свуда успут из јама, у које смо упадали, чуло се и богу тешко умирање. Иза нас на жбуњу, остајале су наше изгажене и згужване шајкаче, торбе-тканице, канице, плетене чарапе, рукавице, опанци и обојци. Биће ми лакше на небу, ако нова …
Славило се вековима – под Турцима, Угарима
Кад гореше храмови и цркве, кад се нејач српска затирала
Под Швабама, Бугарима
Славска свећа и у мраку, макар тајно, пркосно је сијала!
Срећна слава нашој Династији, великог Вожда потомцима! Кад Карађорђевићи славе – славе сви поштоваоци круне и династије! С вером у Бога,за Краља и Отаџбину Равногорски Покрет
05./06. децембар 1941.
Немачке снаге крећу у коначни обрачун са штабом и јединицама тада пуковника Драже Михаиловића.
Операција која је имала за циљ опкољавање и стезање обруча око Равне Горе, ликвидацију официра и војника Југословенске војске понела је кодно име „Михаиловић”. Немачке снаге су наступале из четири правца, ипак пуковник Михаиловић добро обавештен извлачи главнину из обруча на време.
Да би спасили свог команданта и његову малобројну пратњу готово опкољене у Струганику, мајор Аца Мишић се предаје Немцима представљајући се као пуковник Михаиловић,заједно са својим помоћником мајором Иваном Фреглом.
Немци спроводе заробљене у Ваљево задовољни брзим крајем операције, све док не схвате превару двојице мајора. Немачке јединице из свих праваца наступања излазе на Равну Гору, ударајући у празно. У бесу због приказаног устаничког лукавства спаљују планинске куће на самој планини и у селима испод ње. Немачка команда обавештава јавност да су четничке групе разбијене а сам Михаиловић у бекству према Босни и уцењују му главу мислећи да ће тако ухвстити српског Чичу. Ка Босни се заиста кретала јединица капетана Драгослава Рачића док се пуковник Михаиловић из Струганика повукао у Кадину Луку да би чим су Немци прошли кроз Теочин и Брајиће, њима избио иза леђа, на терену на ком се и налазио пре саме операције.
Мајори Мишић и Фрегл своје херојство платили су главама. Остале су анегдоте да живе у легенди, неке од њих су да је Мишићу, како му је мајка била Немица, понуђен живот уз речи да је пола његове крви Немачко, на шта је он одговорио да је ,,та половина истекла на Колубари” алудирајући на чувену битку којом је његов отац командовао.
На самом стрељању мајори су тражили да гледају у стрељачки строј лицем, Мишић је одвезао ципелу и у моменту када је мајор Фрегл ( на лични захтев) командовао стрељачком строју ,,паљбу”, гађао своје џелате, оставши тако хероји до краја.
Како је прича имала херојску страну, по природи и она ,,друга” – није заостајала. Немачку колону праћену српским цивилима који су служили као живи штит од устаника, у Струганик пред кућу војводе Мишића одвели су људи Пећанчевих војвода Јована Шкаве и Богдана Брајевића, што је тек време након саме операције показало.